özbëkche eng yëngi,
naxshilar yëtip keldi dostlarni,
tarqitishni ümid qilimiz,
bu naxsha bolsa .her
qandaq bir ademni,
yaqturushigha ërishidu,
dep oylaymen yaki,
bolmisang taqishni,
unutmanglar dostlardin,
këyin tëximu yaxshi bolghan,
her xildiki naxshilarni yollap,
bërimen . qollash üzülmisun ,
dostlar asas qilip haraqni et,
naxshilarni yollashqa tirishimen .
那是一個秋天風兒那麼纏綿,
讓我想起他們那雙無助的眼,
就在那美麗風景相伴的地方,
我聽到一聲巨響震徹山谷,
就是那個秋天再看不到爸爸的臉,
他用他的雙肩托起我重生的起點,
黑暗中淚水沾滿了雙眼,
不要離開不要傷害,
我看到爸爸媽媽就這麼走遠,
留下我在這陌生的人世間,
不知道未來還會有什麼風險,
我想要緊緊抓住他的手,
媽媽告訴我希望還會有,
看到太陽出來媽媽笑了,天亮了,
這是一個夜晚天上宿星點點,
我在夢裡看見我的媽媽,
一個人在世上要學會堅強,
你不要離開不要傷害。